
кога не можам да си ја препознаам сестрата на најнова слика, а не е поради тоа шо не ги носам леќите.. кога другата сестра ме откачуе додека и се обесуем на мсн под изговор „дадоо чао ај ме викаат другарките надвор ај“.. е тогаш нешто стварно тргнало наопаку, не? и ќе ја испратам дома жената шо чисти пере пегла готви и прави скоро све у мојот животен простор од кога памтам.. мора да можам тоа и сама, навреда за сечија интелигенција е да се мисли дека не може да совлада основни операции на уредот зван машина за перење алишта. ијаа од кај вакви изливи на искреноќа појма неам.. побогу. леле колку ми е смучено од овој живот у темплејт кој сама си го одбрав.. тоа ми се чини е единствената одлука која уопште сум ја донела. од сите луѓе на светов мене најмалце ми се свиѓа мојот живот, ал мој е.. you can't have it, jose. јесте, пун е исклучиво со прашања на кои нема точен или погрешен одговор, као у она психолошките тестови бррр. шо и да напраам нема везе.. у сејф моуд сум.. немогуче ееј. епа овој пут смучкав нешто и еве кликам сејв темплејт чеинџис.. уупс, еј пази неам бекап фајл ијааа аман крајно време беше.
Eве го иначе.. и Лукчето на Дамјан.
0 comments:
Post a Comment